AUTOGENI TRENING NOVE GENERACIJE- Integrativni pristup NAPREDNI NIVO
(ATNG-IP)

Autogeni trening je savremena psihološki priznata i psihoterapijska tehnika za borbu sa stresom. Trening predstavlja integraciju odabranih praktičnih relaksacionih postupaka čiji je glavni cilj oslobađanje od viška psiholoških i fizioloških tenzija. To je terapeutska tehnika psihofizičke relaksacije koja je inspirisana istočnjačkim tehnikama meditacije i joge.

AUTOGENI TRENING NOVE GENERACIJE - Integrativni pristup OSNOVNI NIVO
(ATNG-IP)

Autogeni trening je savremena psihološki priznata i psihoterapijska tehnika za borbu sa stresom. Trening predstavlja integraciju odabranih praktičnih relaksacionih postupaka čiji je glavni cilj oslobađanje od viška psiholoških i fizioloških tenzija. To je terapeutska tehnika psihofizičke relaksacije koja je inspirisana istočnjačkim tehnikama meditacije i joge.

Opis sindroma profesionalnog sagorevanja u svom značenju, čini se da ima i opis narušavanja etičkih principa u psihoterapiji. Psihoteraeput – pomagač, treba uvek i svugde spreman, sposoban, zainteresovan da, u okvirima svojih profesionalnih kompetencija, pruža pomoć uz kompleksno poštovanja svih uslova rada, potreba klijenata i etičkih kodeksa. Sa druge strane, Burn-out, po savremenoj dijagnostici predstavlja vitalnu iscrpljenost koja se manifestuje kroz emocionalnu iscrpljenost, gubitak interesovanja i razvijanje negativnog odnosa prema klijentima i doživljaj sopstvene profesionalne neefikasnosti pri čemu se lični rad procenjuje kao neadekvatan.

Celovitost objekta i konstantnost objekta predstavljaju bazične emocionalne kompetencije, bez čije razvijenosti osoba ne može adekvatno razviti sopstveni integritet, kao ni funkcionalne (emocionalne) odnose sa drugima, kao ni zrelu ljubav.

Tema greha oduvek je bila intrigantna. Po najprihvaćenijoj definiciji - Greh je, zapravo, sve "ono" što je za religiju loše i/ili protivzakonito. U širem smislu, izvan religije, greh je opisivanje dela i nepromišljeno izgovorene misli koja narušava opšteprihvaćena moralna pravila.

Svako ima svoju inspiraciju. Svako ima i svoju osobu koja ga inspiriše. Ono što se čini najlepšim je ipak dopustiti onima koji nas okružuju i situacijama u kojima se nađemo da nas inspirišu, dopustiti sebi da se

VRLINE I GRESI TRADICIONALNE PORODICE

Krivica i briga, poput mitoloških bića tradicionalne porodice, kojima smo se, neznano kad i neznano zašto, obavezali da prinosimo žrtve, ponekad i svakodnevno, izranjaju na površinu u svakoj situaciji koja preti da nas rastereti, opusti, učini život ili trenutak lagodnim. Krivica i briga predstavljaju moćno oružje u odnosima, najčešće bez ikakveželje i namere da ikome zagorčamo život, već naprotiv, da ga unapredimo i olakšamo, ne sluteći da baš ta osećanja izazivaju potpuno suprotan efekat.

Ljubomora, kao snažno neprijatno osećanje, javlja se u situacijama kada se suočavamo sa mogućim gubitkom ljubavi, odnosno partnerske veze. Ljubomora nastaje kada treba da sačuvamo nešto što smatramo vrednim, dragocenim. Iako se može javiti u svim vrstama relacija (pa čak i prema neživim objektima), obično se prvo misli na partnersku vezu, na ljubav. Upravo se ljubomora u emotivim vezama smatra najprisutnijom i najtežom. Doživljaj ljubomore, pa i sama pomisao da ćemo možda ostati bez nečeg dragocenog, a pre svega bez partnera, izaziva negativna osećanja poput anksioznosti, besa, pa i sramote.

Ne tako davno, naša zemlja je zauzimala veoma visoko mesto po (zlo) upotrebi sredstava za smirenje. Egzistencijalni, socijalni i drugi problemi, prepoznatljivi svakom čoveku, uzimaju svoj danak i kod nas. Sve češće se dešava da ubrzanje dnevnog življenja oblikuje čoveka, umesto da čovek oblikuje svoj dan. Kao i svaki drugi, tako i „brak“ sa stresom menja svakoga od nas.

Coaching je trening životnih veština, proces usavršavanja životnih veština i razvijanja potencijala osobe u bilo kojoj oblasti života. Namenjen je onima koji žele da napreduju, da još više razviju sopstvene potencijale i povećaju efikasnost. Coaching je trening za povećanje sposobnosti za ljubav i rad. Treniranje životnih veština se može sprovoditi u svim bitnim oblastima života, i u svim uzrastima.

Porodična terapija spada u grupu humanističkih psihoterapija, usmerena na porodicu kao celinu i njene sastavne elemente (brak, roditeljstvo, deca/“siblinzi“). Obuhvata rad sa pojedincem, parom i/ili porodicom koji mogu imati psihološko-psihijatrijske probleme u funkcionisanju i odnosima.
Porodična terapija je generičko (opšte) ime za široku i heterogenu grupu pristupa (strukturalni, strateški, sistemski, narativni i sl.). U našoj sredini je veoma zastupljena sistemska porodična terapija, još od 80-tih godina XX veka.

Savetovanje kao proces, metod i/ili tehniku srećemo u različitim profesijama. Možemo reći da nas od malih nogu roditelji i okruženje savetuju da “bolje” živimo, a potom i mi našu decu učimo istom kroz razne forme nuđenja saveta. U svom tom opštem i posebnom korišćenju termina savet/savetovanje ponekad i ne znamo i ne umemo da napravimo distinkciju šta radimo. Pokušaćemo da uokvirimo osnovne pojmove koji najčešće unose nejasnoću – savetovanje (counseling), vođenje (guidance) i davanja saveta (advice).

REBT (Racionalno – Emotivno – Bihejvioralna – Terapija) je kompleksan terapijski pristup u kom terapeut koristi veliki broj kognitivnih, emotivnih, bihejvioralnih i kompleksnih terapijskih postupaka i tehnika da bi proizveo željene promene. REBT pristup počiva na pretpostavci da nisu situacije same po sebi uzrok emocionalnih problema, već način na koji o tim situacijama razmišljamo.

EMOCIONALNI KOFERI (partnerski i porodični)

On je drugačiji od svih, sasvim poseban, takvog još nisam srela! Sigurna sam da je „onaj pravi“!

Takvu ženu još nisam sreo, neuporediva i specifična, svoja - a moja, ne verujem da postoji ijedna slična njoj… Siguran sam da je „ona prava“!

To je trenutak upoznavanja, prepoznavanja i početka razvoja sličnosti, jer:
Različitosti se privlače, ali – sličnosti ostaju zajedno!

PORODIČNA KOMUNIKACIJA
(ili -kako da svi budu zadovoljni, bez obzira ko je u pravu)

Mi se volimo, ali nikad ne uspevamo da se dogovorimo! Svako vuče na svoju stranu i na kraju se posvađamo.
Neću ja da popustim kad neće on/ona….
Niko se ne pita kako se ja osećam…
Mogao bi neko i mene da razume!
Uostalom, ja sam uvek u pravu… tako se ispostavi!

Jeste li nekad izgovorili ili makar pomislili nešto slično? Ako jeste, ova radionica je upravo za Vas!

RADIKALNO OPRAŠTANJE
Oprost je između njih i Univerzuma. Moj posao je da ugovorim sastanak">

Kazne, greške, propusti, gresi, pa onda krivice, kajanja, ljutnje i očajanja, kao i sva osećanja koja su u stanju da nas preplave svojom snagom i obesmisle nam bar i jedan osmeh tokom dana, a često se događa da nas onemoguće na mnogo dubljim nivoima i tokom dužeg vremenskog perioda. "Svaki svetac ima prošlost i svaki grešnik ima budućnost" - reči su Oskara Vajlda, mudre i duboko istinite za svako vreme.

TAJNE – DRAMA „MEĐU NAMA“

Reći ću ti jednu tajnu… nikome ne smeš otkriti…
Reći ću samo tebi – zato što ti beskrajno verujem!

Tajne su sastavni deo svačijeg života. Da li nešto o nečemu ćutimo, sasvim ciljano krijemo ili postajemo spremni da kažemo „iskrivljenu“ istinu da bi određena informacija ostala zaštićena od drugih, uzrokovano je mnogim razlozima, a najčešće - temom tajne, ličnim karakteristikama, mogućim reakcijama okruženja…

Od ostalog živog sveta na planeti razlikujemo se prvenstveno po svesti i načinu sporazumevanja, dakle govoru.

Govor, odnosno komunikacija je, dakle, naša prednost, naš dar, naš jedinstveni kapital. Sebi i sopstvenom načinu komuniciranja prilagođavamo druge vrste živih bića, učimo ih da reaguju na naše reči i glasove i u tome uspevamo! Koliko sam samo puta čula da cveće divno raste jer mu se peva! Da ne govorim o domaćim životinjama i čitavom spektru reči koje kućni ljubimac besprekorno savlada, bez da može i sam da ih reprodukuje.

U okviru životnih ciklusa porodica javljaju se i razvojne i nerazvojne krize. Jedna od specifičnih kriza koja se odnosi na roditeljski par u porodičnom sistemu je period kada potomci napuštaju roditeljski dom – postroditeljska porodica.

 (Značaj i uloga kućnih ljubimaca u psihoterapiji)

Odavno znamo da kućni ljubimac može predstavljati pravi lekoviti izvor za svoje vlasnike, odnosno čitavu porodicu. Oni koji imaju nekog, najčešće - četvoronošca, smatraju ga zaista članom porodice, neodvojivim delom svog sistema življenja. Iako su pas i mačka najčešći ljubimci za koje se odlučujemo, ni u kom slučaju ne smanjujemo dragocen značaj bilo kog drugog predstavnika iz šarolike lepeze ljubimaca koji se usele u naš dom i naše srce.