BURN OUT - Profesionalno sagorevanje

12 burnout

Opis sindroma profesionalnog sagorevanja u svom značenju, čini se da ima i opis narušavanja etičkih principa u psihoterapiji. Psihoteraeput – pomagač, treba uvek i svugde spreman, sposoban, zainteresovan da, u okvirima svojih profesionalnih kompetencija, pruža pomoć uz kompleksno poštovanja svih uslova rada, potreba klijenata i etičkih kodeksa. Sa druge strane, Burn-out, po savremenoj dijagnostici predstavlja vitalnu iscrpljenost koja se manifestuje kroz emocionalnu iscrpljenost, gubitak interesovanja i razvijanje negativnog odnosa prema klijentima i doživljaj sopstvene profesionalne neefikasnosti pri čemu se lični rad procenjuje kao neadekvatan.

Uzroci koji mogu dovesti do pojave sindroma izgaranja su mnogobrojni, podložne su mu sve profesije koje podrazumevaju interpersonalnu komunikaciju, a posebno profesije koje se tiču pomagačkih delatnosti. Kod psihoterapeuta uzroci su više bazirani na organizacionim i širim društvenim faktorima nego na individualnim činiocima, što burn-out može učiniti teže prepoznatljivim, pa time i uvećati njegove posledice po samog psihoterapeuta, klijente, psihoterapijski proces i etičke standarde. Sve ono što čini zakonski, podrazumevani, ali i lični etički kodeks psihoterapeuta, kod prisutnog sindroma izgaranja može biti dovedeno u pitanje, a žrtve se tada umnožavaju. Pitanje poverenja, poverljivosti, pomeranja ili povrede granica, zloupotreba pozicije i znanja kao moći - postaju zona najčešće zone rizika u kojima se mogu razviti višestruke posledice. Najznačajnijim se čini razvijanje sistema prevencije, odnosno prepoznavanja sindroma sagorevanja upravo u psihoterapijskoj delatnosti, jer u procesu terapije tok i uspešnost terapije umnogome zavise od funkcionalnosti terapeuta. Paradoks da  znanje ne donosi uvek i prepoznavanje sopstvenih poteškoća, ukazuje da sistem u kome psihoterapeut deluje, treba da bude senzibilisan i responzivan i da pomagaču pruži pomoć, odnosno da potrebu za pomoći prepozna na vreme.

Profesionalno sagorevanje predstavlja značajan problem u poslovnom svetu i, pored kardiovaskularnih poremećaja i dijabetesa, jedan je od najčešćih uzročnika radne neefikasnosti i izostajanja sa posla. Nekada povezivan isključivo sa tzv. pomagačkim profesijama a danas se ovaj fenomen smatra oblikom stresa koji se javlja u kontekstu socijalnih relacija i vezuje za sve poslove koji podrazumevaju interpersonalne kontakte.

Sveprihvaćen stav o simptomima sagorevanja govore da se radi o dinamičnom, a ne statičnom procesu, koji je posledica hroničnog stresa uzrokovanog  poslovnim zahtevima koji prevazilaze individualne mogućnosti zaposlenog.

12a burnoutŠest osnovnih organizacionih činilaca koji doprinose razvoju problema su: preopterećenost zahtevima posla – intenzitetom, vremenskim rokovima i kompleksnošću; odsustvo mogućnosti svakodnevnog planiranja i praćenja postavljenih planova; izostanak priznanja; doživljaj radne zajednice u kojoj su međuljudski odnosi obezličeni a timski rad narušen; odsustvo korektnih odnosa – poverenja, otvorenosti i poštovanja; sukob vrednosti između onoga što organizacija promoviše i onoga što menadžment zapravo čini.
Međutim, činjenica je, takođe, da pod istim uslovima rada ovaj problem ne iskuse svi zaposleni, odnosno da postoje i neke individualne predispozicije koje utiču na pojavu profesionalnog sagorevanja.

Individualni faktori koji doprinose sagorevanju su nizak nivo izdržljivosti, eksterni lokus kontrole, pasivni stilovi suočavanja sa stresom, nisko samopoštovanje, visok neuroticizam (podrazumeva tendenciju da se češće dožive negativne emocije: anksioznost, hostilnost, depresivnost, socijalna nelagodnost), ponašanje tipa A (kompetitivnost i hostilnost udružene sa izraženom potrebom za kontrolom i nestrpljivošću), introvertnost, perfekcionizam i senzitivnost.
Kao individualne osobine koje su se u različitim istraživanjima pokazale kao povezane sa manjom verovatnoćom pojave profesionalnog sagorevanja navode se ekstravertiranost, otvorenost, saradljivost, savesnost. Ipak, slika o ovim pojedinačnim karakteristikama ličnosti koje su u negativnoj vezi sa sagorevanjem značajno se komplikuje ako primetimo da se ekstraverzija opisuje kao tendencija ka visokom samopouzdanju, dominaciji, aktivitetu i traganju za uzbuđenjima, te da se isti koncept (ekstraverzije) povezuje sa optimističnim životnim stavom i pozitivističkim pristupom problemima. Napomenućemo i da je rizik profesionalnog sagorevanja viši u društvima u kojima se živi pod stalnom pretnjom prinudnih promena i u burnim ekonomskim okolnostima.

Faktori rizika za nastanak sagorevanja identični uzročnicima opšteg stresa na radu, a intervencije koje efikasno preveniraju generalni poslovni stres verovatno mogu biti od koristi i u slučaju sagorevanja. Kao faktore koji predstavljaju zaštitu od ovog fenomena navodi se emocionalna inteligencija, vedrina,  ekstravertnost, dobra priroda, otvorenost i funkcionalna društvena mreža,
Preventivne strategije orijentisane na pojedinca najčešće obuhvataju kognitivno-bihejvioralne treninge čiji je cilj unapređivanje poslovnih veština, modifikovanje načina obavljanja posla kao i iznalaženje novih individualnih strategija izlaženja na kraj sa stresom. Individualni pristup takođe podrazumeva i programe osmišljene tako da podstaknu pojedinca da se okrene socijalnoj podršci, kao i da odvoji deo svog životnog vremena za neki sebi primeren vid relaksacije, te generalno se više pozabavi sopstvenim zdravljem.

Strategije orijentisane na organizaciju obično su usmerene na modifikovanje radnih tokova, promene spektra zadataka i pokušaje da se nivo stresa smanji izmenama u preraspodeli učešća u obavljanju zadataka, autonomiji i dodeljivanju novih mogućnosti za donošenje odluka u sopstvenom radnom domenu. Od posebne koristi pokazali su se programi psihofizičke relaksacije, prvenstveno AUTOGENI TRENING, biofidbek, vežbe joge i meditacije.
Iza jednostavno koncipiranog "životnog problema vitalne iscrpljenosti", kako WHO (Svetska zdravstvena organizacija) predstavlja profesionalno sagorevanje ponekad se krije niz teško razrešivih životnih pitanja i vrednosti što značajno komplikuje proces iznalaženja načina njegovog razrešavanja.


Inspirativne misli

  • 2bb0136742b1cbb44189c9f6fe222c45 800x800
  • 3ad7d255aaf6bc8bf51b55a43367a682 800x800
  • 5e0fe3ccf81929543e4accf17d20fab8 800x800
  • 841236ea351ba100c6a702137fc5c82a 800x800
  • 16592e0df320a956ad36526cb9cdb315 800x800
  • 937613b973a7f6c8d6c3c968be1962d3 800x800

Dragana Deh

thumb photo dragana deh

  • Msc primenjene psihologije, psihoterapeut sistemske porodične terapije
  • MA Life coach integrativnog psihodinamskog metoda
  • Osnivač i direktor udruženja za psihološke treninge i edukaciju, savetovališta „PsihoOaza“.
  • Nastavnik na Fakultetu za medije i komunikacije, Departman za psihologiju u Beogradu.

Detaljnije

Kontaktirajte nas

PsihoOaza
Knjeginje Zorke 50
Beograd
Tel.: +381 (0)65 23 555 32
E-mail: dragana@psihooaza.com
E-mail: office@psihooaza.com

Pošaljite nam poruku

Naša ponuda

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Prethodno Sledeće

On-Line Savetovanje

Za sve koji nemaju mogućnosti da dođu na terapiju, savetovanje ili koučing, otvorili smo mogućnost on-line savetovanja (skype). Mogućnost da o svojim poteškoćama porazgovarate na maternjem jeziku, bez jezičkih barijera i bez brige da li razume Vas, Vaše običaje, potrebe, navike – sada je pred Vama.

Zakažite termin!

Savetovanje

Savetovanje se primenjuje u radu sa osobama koje imaju poteškoća i žele dana nađu rešenje, a cilj savetovanja je otklanjanje prolaznih problema.

Više o Savetovanju

Psihoterapija

Psihoterapija je postupak pružanja psihološke pomoći zasnovan na određenom terapijskom pristupu. Cilj psihoterapije je da klijenta oslobodi simptoma, oduči od problematičnog načina doživljavanja i nepoželjnih obrazaca ponašanja kao i da izazove pozitivne promene u ličnosti u svim oblastima življenja. Pristup: individualni, grupni, partnerski i porodični.

Više o Psihoterapiji

Lajf Koučing

Koučing je trening životnih veština, proces usavršavanja životnih veština i razvijanja potencijala osobe u bilo kojoj oblasti života. Namenjen je onima koji žele da napreduju, da još više razviju sopstvene potencijale i povećaju efikasnost.

Više o Lajf Koučingu

Autogeni Trening

Trening predstavlja integraciju odabranih praktičnih relaksacionih postupaka, čiji je glavni cilj oslobađanje od viška psiholoških i fizioloških tenzija. To je terapeutska tehnika psihofizičke relaksacije koja je inspirisana istočnjačkim tehnikama meditacije i joge.

Više o Autogenom Treningu

Asertivni Trening

Asertivni trening je namenjen svim ljudima koji žele da poboljšaju komunikaciju, da ovladaju veštinama dobrog sagovorništva i nauče kako da ostvare/poboljšaju odnose sa okruženjem i istovremeno razviju /uvećaju osećaj samopouzdanja i samopoštovanja.

Više o Asertivnom Treningu

Predbračno Savetovalište

Mesto gde se osobe mogu osnažiti, osposobiti i pripremiti za kvalitetan i uspešan bračni/partnerski odnos Nepripremljenost za brak se ogleda u većem procentu razvoda, "izbegavanju" zasnivanja bračne zajednice, spektru zabluda o partnerskoj ljubavi, seksualnosti i komunikaciji. Stručne osobe će pomoći mladima, ali i onima koji žele da ponovo stupe u brak da obrade i prorade svoja uverenja, stavove i očekivanja od braka.

Više o Savetovanju

Roditeljstvo

Većina roditelja ima želju da svojoj deci pruži najbolje od sebe što ima, ali se u tom davanju često naprave prepreke i zastoji. Ovaj kompleksan zadatak se odvija kroz dugačak proces življenja, stoga je potrebno pomoći roditeljima da ojačaju emocionalno i kognitivno za takve aktivnosti na razvojnom putu deteta.

Više o Porodičnoj psihoterapiji

Ponuda za preduzeća

Supervizija tima doprinosi poboljšanju klime u timu kroz kvalitetniju saradnju, efikasnost i rad svih članova tima. Osvetljavanjem proteklih dešavanja u timu, utičemo na povećanje kompetentnosti u budućnosti.

Više o Ponudi za preduzeća